SMS na 1003

Prikazuje rezultate 1 do 6 od 6
  1. #1
    Napredni korisnik
    Datum učlanjivanja
    Sep 2011
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    296

    Default Anton Pavlovic Cehov (1860-1904)

    Veoma vazna pojava u ruskoj literaturi Anton Pavlovic Cehov,zakonit naslednik tzv."velikog realizma" Gogolja,Tolstoja i Dostojevskog.Liniju koju obnavlja,osvezava i povezuje sa novim pokolenjima;sa simbolistima,sa generacijom koja se pojavila u oktobarskoj revoluciji,a zatim sa mladjima.Trajna opsesija ruske i sovjetske literature,pisci se stalno vracaju na Cehova ugledaju na njega,nadahnjuju se njime.Kraj 19 veka naziva se prelaznom epohom,ili epohom "sitnih stvari".Teska kao olovo ona je pritiskivala ljude u Rusiji,a inteligenciju dovela do izgubljenosti.
    Ono sto Cehov pruza upecatljiva je vizija coveka i sveta.Ona nam ne kazuje kakav treba da bude svet,niti sta bi smo radili u njemu,vec nam daje jednu svojevrsnu sliku stvari.Slika koja se radja iz suocavanja sa stvarnoscu koje je veoma trezveno,otvoreno,nepostedno.Sta nalazi covek koji je posao u zivot sa izvesnim predrasudama i iluzijama?Zbivanja koja imaju drugaciji izgled od onog koji oni hoce da nam nametnu,stvarnos koja nije nimalo lepa.Pokazujuci nalicja,Cehov ljudima skida maske sa pravom jer ume da vidi i lepa,dobra i postena lica bez maski.Autoriteti koji se smatraju neprikosnovenim,pred Cehovom padaju na najjadniji nacin.Zivot se neverovatno isitni,premrezi gadnom paucinom,koncima i konopcima.To su okolnosti,birokratija,teror,vlast,pravo jaceg i bogatijeg,sila gluposti,neznanja;lazna,nicim stvarnim zasluzena vaznost u drustvu.Covek sam,bez obzira na sposobnosti koje u sebi oseca,uzalud se pracaka,nece uspeti dotle da se pokaze covekom,pasce negde uz put,ugusice se,opustice se,potonuce.Cesto je oklop neprobojan,apsurdni krug gotovo zatvoren.Sve podseca na bolnu smejuriju.Cehov je ne oprasta i ne miri se sa tim.Jer njegovi ljudi ipak se oko necega trude,rade i pate,sa nadom i ubedjenjem da mora doci do promene.
    "Tri sestre","Visnjik","Ujka Vanja".Drame bez jakih sukoba i radnje,nude atmosferu otuzne praznine,smeha i grcanja,bede i ciste vere,sazdani od najfinijih pokreta ljudske duse.Po stilskim karakteristikama,predstavljaju datum u istoriji dramske knjizevnosti.
    Cehov ima i duze prozne tekstove ,tako reci romane:"Paviljon 6","Stepa","Dama s psetancetom","Dusica","Kastanka","Vetropirka".I nedostignuto do sada u literaturi,kratka prica,specijalna cehovljevska novela.Proza po kojoj za vecinu ljudi Cehov i jeste Cehov:skrt a potpun,mek a neumoljiv,dubok a jednostavan.to je najpopularniji vid ove proze,koja obuhvata neke njegove maksimalne i opste poznate domete- od "Ujka Vanje" do "Cinovnikove smrti".Njegova proza,narocito kratka,tako je majstorska i specificna da se u njoj nesme nista pomeriti,gotovo ni rec.Svakodnevica kojom se bavi,gotovo prosecni ljudi i situacije osnovna je razlika izmedju njega i klasicnih rukskih realista,koji se u svojim romanima hvataju u kostac sa gromadama ruskog drustva i sa ljudima velikih strasti.Cehov je u malom stvorio veliko.
    Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
    Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
    'Moja je krv moj put do tebe'
    Reply With Quote Reply With Quote

  2. #2
    Napredni korisnik
    Datum učlanjivanja
    Sep 2011
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    296

    Default

    Милостиви господине Александре Николајевичу!

    У децембру прошле године добио сам обавештење о избору А М Пешкова за почасног академика. Пешков се тада налазио на Криму, ја сам похитао да се нађем с њим и први сам му честитао, затим, мало касније, у новинама је објављено да се због покретања истраге против Пешкова на основу члана 1035 избори поништавају.При том је јасно речено да обавештење потиче од Академије наука, а пошто сам ја почасни академик, тај извештај је потицао и од мене. Ја сам срдачно честитао и ја сам поништио избор – та противуречност не иде ми у главу, не могу да се помирим с њом. Проучавање члана 1035. није ми ништа помогло. И након дужег размишљања могао сам да донесем само једну, за мене необично тешку и болну одлуку, а то је да Вас најпонизније замолим да ме ослободите звања почасног академика.
    С осећањем дубоког поштовања, част ми је остати Ваш понизни слуга
    Антон Чехов
    (Из Писама)
    Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
    Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
    'Moja je krv moj put do tebe'
    Reply With Quote Reply With Quote

  3. #3
    Napredni korisnik
    Datum učlanjivanja
    Sep 2011
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    296

    Default

    ANTON PAVLOVIČ ČEHOV: TRI SESTRE

    Mjesto i vrijeme radnje:
    Radnja se odvija u malom ruskom gradiću u provinciji, negdje u 19. st.

    Forma i stil:
    Ovo djelo je drama od četiri čina, mirna i glatka, bez većih preokreta.
    Zasniva se uglavnom na samim likovima i njihovoj tragičnosti koja samo
    kazuje kako promjene nema unatoč vječitom optimistu i njegovoj priči o
    svijetloj budućnosti.

    Analiza likova:
    Olga
    Najstarija sestra, nije oženjena, nezadovoljna životom koji vodi a ne vidi
    izlaz. Potajno se nada koko bi u Moskvi mogla naći muža i onda bi,
    barem tako misli, bila sretnija.

    “Ako bih se udala, cijeli dan bih sjedila u kući, bilo bi to bolje. Voljela bih
    muža.”

    Maša
    Vječno nezadovoljni melankolik, koji stalno teži nemogućem. Rano se
    udala a da nije promislila, mrzi svoj život, i masli o svemu na loš način.

    Irina
    Najmlađa od sestara, čeka princa na bijelom konju, i pretpostavlja da
    bi ga sigurno našla u Moskvi. Traži životnu sreću i smatra kako joj rad
    djelomično zamjenjuje ljubav. Svoje nezadovoljstvo neće nikad riješiti
    jer su joj ciljevi nerealno visoki, a uza sve to tu je još i unutarnji sukob.

    Natalija
    Poprilično težak lik, lik malograđanke koju nitko ne prihvaća, no ona je
    uz to i lik koji se najviše mijenja, te se kasnije ipak koliko-toliko asimilira
    u društvo.

    Andrej
    Sin, ima velike ambicije i male šanse za njihovo ostvarenje.
    Kako ima dominantnu ženu on se povlači, postaje papučar i pušta
    svoje ambicije da padnu u blato.

    - - - -

    II nacin

    ANTON PAVLOVIČ ČEHOV: TRI SESTRE

    Sadržaj:
    U kući Prozorovih slavi se imendan najmlađe sestre Irine. Najstarija
    sestra Olga ima 28 godina i učiteljica je u ženskoj gimnaziji i nije udana.
    Maša je udana za gimnazijskog profesora Kuligina. Sestre imaju brata
    Andreja koji ima znanstvenih ambicija i želi postati sveučilišni profesor.
    Zaljubljen je u Nataliju Ivanovnu, malograđanku koju nitko ne prihvaća,
    no ona se nastoji promijeniti, ne bi li se prilagodila otmjenom društvu.

    Sestre su rođene moskovljanke, ali prije 11 godina otac im je dobio
    brigadu i tako su doselili iz Moskve u pokrajinski grad. “Treba otići u
    Moskvu! Brat će valjda postati sveučilišni profesor i neće ovdje živjeti”
    - govorila je Irina – “treba otići u Moskvu. Prodati kuću, pa u Moskvu”.
    Olga: “Da! Što prije u Moskvu”. Skupilo se veliko društvo, bio je tu barun
    poručnik Tusenbach, kapetan štaba Soljoni, vojni liječnik Čebutkin,
    potpukovnik zapovjednik baterije Veršinjin i mnogi drugi vojni časnici.
    Dok se društvo zabavlja i veseli u salonu, Andrej zaljubljeno govori Nataši:
    “Vjerujte mi, vjerujte. Meni je tako lijepo, duša mi je puna ljubavi,
    zanosna. Draga moja, dobra, čista, budite mi žena! Ja vas volim kao
    nikada nikoga.”

    Andrej, sada već oženjen Natašom, tuži se: “Ja koji sanjam da sam
    svaku noć profesor moskovskog sveučilišta, znameniti naučenjak kojim
    se ponosi ruska zemlja, a žena me ne razumije, sestre se bojim, ne znam
    zašto, bojim se da će mi se smijati, zastidjeti me!”. Isto društvo sjedi,
    piju čaj iz samovara i tuže se. Nitko nije zadovoljan. Irina živi život
    nezadovoljne telegrafistice i samo sanja o povratku u Moskvu.
    Maša o mužu ne govori, jer je na njega navikla: “Mene su udali kada mi je
    bilo 18 godina i ja sam se svoga muža bojala, jer je bio učitelj, a ja sam
    tek završila školu”. Veršinjin joj izjavljuje ljubav: “Volim vaše oči, vaše
    kretnje. Prekrasna, divna ženo! I oni se odlaze provozati sanjkama.

    Dolazi Olga sretna jer je imenovana upraviteljicom gimnazije.
    Barun Tusenbach i Soljani se opijaju: “Kud puklo da puklo, pijmo”!
    Soljoni je zaljubljen u Irinu i govori joj o svojoj ljubavi: “Prvi put govorim
    o ljubavi i kao da nisam na zemlji, nego na drugoj planeti. Ja ne mogu da
    živim bez vas. O blaženstvo moje. Ali sretnih suparnika ne smijem imati.
    Kunem vam se svim svetim, suparnike ću ubiti!”.

    Cijela ulica je izgorjela, a činilo se kao da gori cijeli grad. Tusenbach:
    “Mene svi mole da priredim koncert u korist pogorelaca. Marija Sergejevna
    (Maša) divno svira klavir.” Nataša: “Misao je vrlo lijepa, valja što prije
    pomoći sirotinji, to je dužnost bogatih”.
    U domu Maša se tuži na Andreja: “Ovu je kuću založio banci i sav je
    novac uzela njegova žena, a kuća ne pripada samo njemu nego i nama.
    Zaista je postao sitničav naš Andrej, kako je ishlapio i ostario, kako je
    ishlapio i ostario uz tu ženu” – govorila je Irina – “O kako sam nesretna.
    Ne mogu da radim. Ja očajavam i ne razumijem kako sam ostala živa,
    kako se nisam ubila do sada. Ja sam čekala, da ćemo se preseliti u
    Moskvu, da ću tamo sresti pravoga čovjeka, sanjarila sam o njemu,
    voljela ga. A pokazalo se, da je to sve besmislica.”
    Maša priznaje da voli Veršinjina: “Zavoljeh ga sa njegovim glasom,
    sa njegovim riječima, nesrećama, dvjema djevojčicama. Volim,
    dakle to je moja sudbina. I on mene voli!”

    Ulazi Andrej ljutit: “Što vi imate protiv mene? Vi imate nešto protiv
    Nataše, moje žene.” Nataša: “On je krasan, pošten čovjek, otvoren i
    plemenit. Ja volim svoju ženu, poštujem i zahtijevam da je poštuju i
    ostali. Ja sam član zemaljske uprave i ponosim se time. Ja sam založio
    kuću i tu sam kriv. Mene su na to naveli dugovi (35.000). Ja više ne
    kartam. Vi dobivate penziju, ja nisam imao zarade.»

    Barun Tusenbach se oprašta jer iz grada odlazi vojska. Irina je ipak
    odlučila da se uda za njega: «On je dobar čovjek, odlanulo mi je»
    – govorila je Irina Mašinom mužu – «Da vi samo znate kako mi je teško
    živjeti samoj, bez Olje – ona je upraviteljica škole i cijeli dan je zaposlena,
    dosadno mi je, nemam što raditi.»

    Kapetan Soljoni pozvao je baruna na dvoboj, Irina se oprašta od
    Tusenbacha: «Evo već 5 godina otkako te volim. Sutra ću te povesti sa
    sobom, moja će maštanja oživjeti, ti ćeš biti sretna. Samo da nije
    jednoga: «Ti me ne voliš»!

    Irina: «Ja ću ti biti žena, vjerna, poslušna. Nisam voljela niti jednom u
    životu. O kako sam sanjarila o ljubavi, danju, noću, ali duša mi je kao
    dragocjeni klavir koji je zatvoren, a ključ se izgubio.» odlazi vojska pa i
    Veršinjin: - «Što da vam kažem na rastanku, o čemu da filozofiramo.
    Život je težak.» Teško se oprašta od svoje ljubavi Maše.

    Irina je saznala da je barun ubijen u dvoboju, ubio ga je Soljoni:
    «Sutra ću otputovati sama, učiti ću djecu u školi i sav život dati onima
    kojima je on potreban, a ja ću raditi, raditi..»

    Sve tri sestre odlaze iz svoga doma, otjerane od kapriciozne žene svoga
    lijenoga brata, a dom se pretvara u malograđansku kuću ispunjenu
    bračnim lažima.

    U završnom prizoru, zagrljene sestre se pitaju u čemu je smisao daljnjeg života.
    Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno.
    Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog.
    'Moja je krv moj put do tebe'
    Reply With Quote Reply With Quote

  4. #4
    Profi
    Datum učlanjivanja
    Oct 2011
    Poruka
    598

    Default

    O, volim ono sto nazivaju "cehovljevska novela" , kratka prica ciji domet , mislim, jos nije dostignut u literaturi. Te price u kojima je u isto vreme jednostavan i dubok, skrt ali potun imaju maksimalan domet ( Cinovnikova smrt, Vanjka, Tuga ... )
    Mada, tesko je odupreti se i onoj atmosferi otuzne praznine u njegovim dramama, gde trepere samo najfiniji pokreti ljudske duse. Dobar je, bas dobar. Ali ne obracajte paznju ja sam zaljubljenik ruske knjizevnosti ... svaka luda svoje veselje.
    Reply With Quote Reply With Quote

  5. #5
    Napredni korisnik
    Datum učlanjivanja
    Nov 2011
    Poruka
    136

    Default

    I ja obozavam njegove price, vrh su, jednostavne, a svaka kaze neku veliku istinu, skoro sam procitala.....cek da vidim kako se zove....O ljubavi - sledila sam se....Procitala jednoj osobi, kaze ona meni - klasicna preljuba, makar da su se kresnuli. A ja sam u toj prici videla nesto sasvim drugo, pricu o istini i lazi, pricu o tome koliko laganje sebe i neiskrenost prema samom sebi ubija. Koliko jedan moralno posten zivot koji je sustinski duboko sustinski lazan, je greh prema sebi samom, izdaja samog sebe, prevara samog sebe, ubistvo samog sebe, zivotni promasaj. Da zadovoljis socijalne imperative, javnost, sistem - a unistis sebe. A ne zbog ideala... Nego zbog straha.
    Reply With Quote Reply With Quote

  6. #6

    Default

    Čast se ne može oduzeti, ona se može samo izgubiti.

    Drugi deo života kod pametnog čoveka sastoji se u oslobađanju od ludosti i predrasuda i pogrešnih mišljenja koje je stekao tokom prvog dela života.

    I za hiljadu godina čovek će isto ovako uzdisati: “Ah, teško je živeti” – i u isti mah ovako isto kao i sada, bojaće se i neće hteti da umre.

    Kad nema pravog života, čovek živi od fatamorgane.

    Kad sunce sija i na groblju je veselo.

    Ljubav daje krila ali ih i potkresuje.

    Nema, niti može biti pravednog bogatstva.

    Čovek je ono što veruje.

    Privlačna je samo ženidba iz ljubavi; oženiti se devojkom samo zato što je ona simpatična isto je što i kupiti na pijaci nepotrebnu stvar samo zato što je lepa. U bračnom životu najvažnija spona je ljubav, polna privlačnost, jedno telo… Sve drugo nesigurno je i dosadno ma kako smo pametno proračunali. Dakle, nije reč o simpatičnoj devojci, nego o voljenoj.

    Ni ljubav, ni prijateljstvo, ni poštovanje ne mogu toliko da zbliže ljude koliko zajednička mržnja.
    Karakter se ne može razviti kroz lakoću i mir. Jedino kroz iskušenja i patnju se duša može ojačati, vizija pojasniti, ambicija inspirisati i uspeh postići. Moji prijatelji ispisali su priču mog života. Na bezbroj načina preokrenuli su moje mane u sjajne prednosti i omogućili mi da koračam smireno i srećno pod senkom mog nedostatka.
    Reply With Quote Reply With Quote

 

 

Ko pregleda temu

Users Browsing this Thread

Trenutno ima 1 korisnika koji pregledaju ovu temu. (0 članova i 1 gosta)

Pravila ostavljanje poruka

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts
  •  
 
 
Copyright © 2011 - 2012, BGDCafe.net. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je kopiranje i umnožavanje bilo kod dela foruma ili celine bez dozvole administratora.
vBulletin Skin by CompletevB